Nestali upravnik zatvora greškom proglašen mrtvim

Postupak protiv Milana Pavlovića obustavljen zbog navodne smrti, iako je zapravo bio na godišnjem odmoru. – Ispravićemo grešku, kažu u tužilaštvu.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivičnu prijavu protiv Milana Pavlovića, bivšeg upravnika KPZ „Beograd” zbog nesavesnog rada u službi pošto je, kako piše u rešenju, on umro 12. februara ove godine. Odbačaj prijave u slučaju smrti osumnjičenog ne bi bilo ništa neuobičajeno, da Pavlović nije živ i zdrav i da, do pre nekoliko dana, kada je otišao na godišnji odmor, nije dolazio na posao u Specijalnu zatvorsku bolnicu, gde radi kao zamenik upravnika.
Da je Pavlović sasvim dobro, uverili smo se kada smo ga pozvali na službeni broj mobilnog telefona. Nakon što se javio, rekli smo mu da je tužilaštvo zbog njegove smrti odbacilo krivičnu prijavu koju je protiv njega podneo Sindikat pravosuđa zbog sumnje da je nesavesno obavljao posao dok je bio na čelu KPZ „Beograd”.
Posle nekoliko trenutaka tišine, Pavlović je izustio: „Pa, živ sam”, a potom poručio da to kažemo i tužilaštvu.
U rešenju o odbačaju krivične prijave, u koje je „Politika” imala uvid, navodi se da „iz beleške o prikazu podataka iz registra matičnih knjiga proizilazi da je Milan Pavlović preminuo 12. februara 2020. godine, što je upisano u MKU Kraljevo pod tekućim brojem 162 za 2020. godinu”.
„Imajući u vidu napred navedeno, odnosno da je nakon podnošenja krivične prijave, a tokom preduzimanja dokaznih radnji, nastupila smrt osumnjičenog Milana Pavlovića, što isključuje krivično gonjenje, donela sam odluku kao u izreci ovog rešenja”, napisala je postupajući zamenik tužioca u ovom predmetu Smiljka Stojanović.
Ljubivoje Đorđević, prvi osnovni tužilac u Beogradu, kazao je za „Politiku” da će načinjena greška biti ispravljena. Prema njegovim rečima, ona je nastala jer je postupajući tužilac pogrešno obavešten o Pavlovićevoj smrti.
Da slučaj poprima osobine grotesknog, govori i činjenica da je isti tužilac početkom marta ove godine, posle njegove „smrti”, raspisao potragu za Pavlovićem zbog nemogućnosti da mu se uruči poziv za saslušanje po podnetoj krivičnoj prijavi. Pre raspisivanja potrage, tužilaštvo je tri puta slalo pozive Pavloviću i sva su poslata pre njegove „smrti”.
Kuriozitet je i da se postupajući tužilac, 5. marta ove godine obratio Policijskoj stanici Palilula sa nalogom za raspisivanje potrage, iako su podnosioci prijave u njoj dali adresu prebivališta bivšeg upravnika KPZ „Beograd”, a koja je na potpuno drugom kraju grada, odnosno drugoj opštini.
Advokat Miloš Vlahović, pravni zastupnik Sindikata pravosuđa Srbije, naveo je za naš list da je odmah po dobijanju spornog rešenja o odbačaju prijave, Višem tužilaštvu uputio prigovor u kojem je napisao da Pavlović nije preminuo.
– Prema informacijama dobijenim u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu u kojoj Pavlović radi na mestu zamenika upravnika, o čemu sam obavestio nadležno tužilaštvo u podnetoj prijavi, dobio sam informaciju da se on nalazi na godišnjem odmoru. Imajući sve ovo u vidu, predložio sam da viši javni tužilac usvoji ovaj prigovor u zakonskom roku od 15 dana od njegovog prijema i naloži Prvom osnovnom tužilaštvu da preduzme krivično gonjenje Pavlovića – rekao je Vlahović.
Ono što postupak protiv Pavlovića dodatno čini čudnim, jeste činjenica da po krivičnoj prijavi nije postupano od avgusta 2017. godine, kada je ona podneta. Kada je u martu 2018. pri Višem javnom tužilaštvu formirano Odeljenje za borbu protiv korupcije, prijava je prosleđena ovom odeljenju. Tu je prijava bila narednih godinu dana, posle čega je odlukom Apelacionog tužilaštva, sredinom maja 2019. godine, vraćena u nadležnost Prvom osnovnom tužilaštvu.
Prvi poziv za saslušanje, ovo tužilaštvo je Pavloviću uputilo četiri meseca kasnije, to jest 24. septembra prošle godine, drugi 10. oktobra, a treći 26. decembra koji su se vraćali neuručeni. Osnov za podnošenje prijave protiv bivšeg upravnika KPZ „Beograd”, kojom ga Sindikat pravosuđa tereti da zaposlenima nije isplaćivao naknadu za prevoz od 2013. do 2015. godine, bila je pravosnažna presuda kojom je u parničnom postupku jednom od zaposlenih u zavodu, na ime naknade štete dosuđen iznos od 800.000 dinara bez zakonske kamate i sudski troškovi od 165.000 dinara.
U međuvremenu, sud je doneo još dvadesetak presuda u korist zaposlenih koji su podneli tužbe protiv bivšeg rukovodioca KPZ „Beograd”, a na osnovu kojih je na ime štete iz budžeta izdvojeno više od 20 miliona dinara. Polovina ove sume, isplaćena je na ime sudskih troškova i kamate.