Alkatraz u planinama: Najsuroviji zatvor u Americi i verovatno novi dom za El Čapa

Smatra se najbezbednijom američkom kaznenom ustanovom. Ovde su smešteni neki od najozloglašenijih kriminalaca u zemlji. Piše Alesandra Korea, izvor BBC Njuz Brazil.

U ovom zatvoru kaznu će najverovatnije služiti i Hoakin „El Čapo“ Guzman, bivši lider meksičkog narko kartela Sinaloa koji se smatra državnim neprijateljem broj jedan u Meksiku i Sjedinjenim Državama.

Njujorški sudija ga je osudio na doživotni zatvor, kao i na simboličnih trideset godina zbog zasipanja SAD-a tonama kokaina, heroina i drugih droga, pranja novca i krivičnih dela u vezi s oružjem.

Tužioci su El Čapa opisali kao „nemilosrdnog i krvožednog“ i rekli da je stekao moć ubijajući ljude i vodeći ratove sa rivalskim kartelima. Ozloglašeni narko bos od kog je poznatiji možda samo Pablo Eskobar iz Kolumbije, dvaput je pobegao iz maksimalno obezbeđenih zatvora u Meksiku – jednom prokopavši iz ćelije tunel dug kilometar i po. Ali ovaj put, ako bude bilo po volji američkih vlasti, Guzman neće uspeti da pobegne.

„Alkatraz Stenovitih planina“ –

Maksimalno obezbeđena kazneno administrativna ustanova Sjedinjenih Država A-De-Iks Florens, poznata i kao „Supermaks“, nalazi se na obodu Stenovitih planina, nasred polu-sušne pustinjske visoravni južnog Kolorada. Nazvan „Alkatrazom Stenovitih planina“ po ozloglašenom kalifornijskom zatvoru, otvoren je 1994. godine. Iz ovog zatvora nije pobegao nijedan zatvorenik.

Zatvor je podignut da bi se u njega smestili najopasniji kriminalci u zemlji. El Čapo će se pridružiti osuđenicima kao što su Ted Kacinski, domaći terorista poznat i kao Unabombaš; Teri Nikols koji odgovoran za aktiviranje bombe u Oklahomi 1995. godine; i Džokar Carnajev, autor bombaškog napada na Bostonski maraton 2013. godine.

U A-De-Iks Florensmože biti smešteno 490 muških zatvorenika. Ova ustanova je deo Federalnog kaznenog kompleksa Florens u kom su još dva zatvora. Trenutno je ovde 376 zatvorenika od kojih nekolicina služi više uzastopnih doživotnih kazni. Skoro svi provode 23 sata dnevno izolovani u pojedinačnim ćelijama uz veoma malo kontakta sa drugim ljudima.

„Svi zatvori su depresivni. Ali ovom je oduzeta sva ljudskost“, kaže Dankan Levin, krivični pravni zastupnik i bivši savezni tužilac. „To je jedno od najusamljenijih mesta na Zemlji. Lišen je bilo kakvih spoljnih znakova života.“ Levin je za BBC Njuz iz Brazila rekao da zatvorenici imaju minimum interakcije sa čuvarima ili među sobom kako bi se maksimalno umanjile šanse da povrede nekoga. „To je najbezbedniji zatvor na planeti. Konkretno je pravljen da se u njega smeste najopasniji kriminalci na svetu.“

Svaka pojedinačna betonska ćelija ima oko sedam kvadratnih metara – u njoj su krevet, sto i klupa. Tu su i kombinacija ve-ce šolje-lavaboa i tuša od nerđajućeg čelika. Ima debele betonske zidove i teška metalna vrata sa malim procepom kroz koji se ubacuje hrana i lekovi. Sva svakodnevna interakcija – sa čuvarima, psihijatrima i drugim zaposlenima – odvija se unutar ćelija. Sve ćelijske jedinice nalaze se na istoj strani hodnika, tako da zatvorenici nikad ne vide jedni druge čak ni kad su vrata otvorena. Zatvorenici dobijaju prirodno svetlo kroz uski uspravni prozor širok svega deset centimetara – što im omogućava da vide samo parče neba i ništa više.

Neke ćelije imaju radio ili TV na kojima se emituju obrazovne i verske emisije, kao i filmovi koje bira administracija, emitovani u zatvorenom internom sistemu.

 

„Smišljen da vas mentalno slomi“

 

Zatvorenicima je dozvoljeno da napuste ćelije, ali samo u vreme poseta, rekreacije i zdravstvene pomoći koja se ne može ukazati na licu mesta. Tokom poseta, zatvorenici su fizički odvojeni od posetilaca debelim staklom i pričaju preko telefona. Nemaju pristup elektronskoj pošti i dozvoljena su im maksimum tri 15-minutna telefonska poziva mesečno. Vreme rekreacije je ograničeno na jedan ili dva sata dnevno, i to samo radnim danima. Neki zatvorenici se vode sami u fiskulturnu salu bez prozora unutar zatvora. Druge u spoljni prostor okružen betonskim zidovima i sa rešetkama iznad glava vode najmanje tri čuvara . Uz to, smeštaju se u neku vrstu pojedinačnog ojačanog kaveza. U jednom trenutku napolju mogu da ostanu maksimum pet zatvorenika, po jedan u svakom kavezu. Oni, međutim, mogu da vide jedni druge i pričaju među sobom. Oni koji se smatraju suviše opasnim vode se na rekreaciju u odvojeni prostor gde ostaju potpuno izolovani.

Debora Golden, pravnica iz Centra za odbranu ljudskih prava koja je nekoliko puta posetila ADX Florens, kaže da je glavna razlika između njega i drugih zatvora maksimalnog obezbeđenja činjenica da zatvorenici u ćeliji ostaju sve vreme, potpuno izolovani.

„U normalnom zatvoru maksimalnog obezbeđenja, uprkos tome što se nalaze u čuvanom okruženju, ljudi mogu da napuste ćeliju, šetaju, učestvuju u aktivnostima. Ali Supermaks je mnogo drugačiji od drugih zatvora maksimalne bezbednosti. U njemu ima vrlo malo interakcije“, rekla je Golden za BBC Njuz iz Brazila.

Pol Rajt, izvršni direktor Centra za odbranu ljudskih prava, slaže se s tim.

„Sve u ADX Florens, od fizičke strukture, načina na koji su osmišljene ćelije i svega ostalog, ima za cilj minimalni ljudski kontakt. Praktično je smišljen da mentalno uništi ljude“, rekao je on za BBC Njuz iz Brazila.

Ozloglašeni zatvorenici –

 

To su uslovi rezervisani samo za najozloglašenije kriminalce u Americi. Ted Kacinski, poznatiji kao Unabombaš, bivši vanredni profesor matematike koji je ubio troje ljudi i ranio više od 20 u nizu bombaških napada između 1978. i 1995. godine, trenutno tamo služi osam uzastopnih doživotnih kazni. Teri Nikols, osuđen za napad kamionom-bombom u Oklahomi u kom je 1995. godine ubijeno 168 ljudi, osuđen je na 161 uzastopnu doživotnu kaznu. Robert Hensen, bivši agent FBI koji je radio kao špijun za Sovjete i Ruse između 1979. i 2001. godine, služi 15 uzastopnih doživotnih kazni. Bombaš sa Bostonskog maratona Džokar Carnajev trenutno tu boravi čekajući pogubljenje. Drugi slavni zatvorenici u Supermaksu su Zakarijas Musaui, pripadnika Al Kaide koji je pomogao da se isplaniraju napadi od 11. septembra; Ramzi Jusef, odgovoran za bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine; i Erik Rudolf, autor nekoliko bombaških napada, uključujući Olimpijski park u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine. Doživotne kazne u ADX Florens služe i „bombaš sa cipelama“, Ričard Rid, koji je 2001. godine pokušao da digne u vazduh avion Ameriken erlajnsa bombom skrivenom u njegovim cipelama, i Umar Faruk Abdulmutalab, koji je pokušao da digne u vazduh avion bombom skrivenom u donjem vešu 2009. godine.

Još jedan zatvorenik je Abu Hamza Al-Masri, bivši imam iz džamije u londonskom Finsberi parku. Nekada najradikalnije svešteno lice u Velikoj Britaniji, izručen je u SAD gde služi doživotnu kaznu zbog terorizma. On se požalio na uslove u zatvoru – njegovi advokati kažu da bi se vratio u zatvore u Velikoj Britaniji „u sekundi“.

„Najmračnije mesto na svetu“

 

Ali izveštaj iz 2018. godine Saveta za informacije o kazneno popravnim ustanovama Distrikta Kolumbija, zvaničnog kontrolnog tela, sugerisao je da većina zatvorenika koji se drže u ADX Florensu nisu poslati u ovaj zatvor odmah po izricanju presude. Kaže se da je 90 odsto njih tu prebačeno posle disciplinskih incidenata, kao što su pokušaji bekstva ili napadi na čuvare ili druge zatvorenike, na tim drugim mestima. Nekoliko ovih zatvorenika pate od mentalnih bolesti a, prema kritičarima, izolacija samo pogoršava te probleme.

„Posle oko dve nedelje provedene u izolaciji, ljudski mozak se menja i veoma mu je teško da ima interakciju sa drugim ljudima“, rekla je Debora Golden iz Centra za odbranu ljudskih prava. Ali u Supermaksu, kaže Dankan Levin, „svi se drže u režimu samice“. „To vam je jedno od najmračnijih mesta na svetu. Mesto na koje se nadate da nikad nećete morati da odete, pa čak ni kao posetilac.“