Upoznajte Žerar Fernandez

Singapurska opatica Žerar Fernandez počela je 1981. godine da se dopisuje sa zatvorenicom Tan Mui Čo, osuđenom na smrt, a ova prepiska potrajala je punih 7 godina.
Tan Mui Čo je u zatvoru završila zbog jednog od najbrutalnijih ubistava u Singapuru, a pre je bila učenica verske škole u kojoj joj je predavala i Fernandezova.
Opatica je osuđenu znala kao Ketrin i „slatku, jednostavnu devojku“ iz posvećene porodice, ali je Tan nekoliko godina kasnije sa mužem Adrianom i njegovom ljubavnicom Hoe Kah Hong, osuđena za ritualno ubistvo dvoje male dece, piše BBC.
„Napravila je užasnu stvar, jako je pogrešila. Ražalostile su me te vesti, ali znala sam da moram da vidim“, ispričala je opatica koja je 4 godine odlazila u zatvor gde se zbližila sa osuđenom.
„Bila sam tamo da joj dam svoju podršku i ona je znala da može da razgovara samnom. Mislim da je to oslobodilo zatvora u njenoj glavi“, rekla je. Ostala je s njom do samog kraja, do 25. novembra 1988., dana Taninog pogubljenja.
„Svaka osoba vredi više od onog najgoreg što je učinila. Bez obzira na grehe, svako zaslužuje dostojanstvenu smrt“, smatra Fernandezova.
Svog poslednjeg jutra Tan je obukla dugu plavu haljinu i plave cipele, izgledala je vrlo smireno, a njih dvu su zajedno krenule ka vešalima držeći se za ruke. Opatica je pevala Taninu najdražu pesmu dok su se približavale. Zatim je morala da je pusti i osluškivala je njene korake na spiralnim stepenicama, a zatom i polugu koja je otvorila vratašca ispod Ketrin. Znala je da je više nema.Tan Mui Čo bila je jedna od 18 ljudi koje je sestra Žerar otpratila do vešala. „Smrtna kazna nije nešto što čovek spremno prihvata. Potrebno je vreme da svaki od osuđenika prihvati svoju sudbini i pomiri se s krajnošću i boli koja ga čeka“, objašnjava Žerardova koja je 40 godina svog života posvetila radu sa zatvorenicima.
To oseća kao svoj životni poziv, a kaže da upravo tim ljudima treba puno emocionalne, mentalne i duhovne podrške baš zbog zlodela koja su napravili. Time dobijaju priliku da shvate koliko su zla naneli i pokaju se.
„Želela sam da im pomognem da shvate kako će kroz proces osveštenja i oprosta doći do isceljenja, pa će ih posle smrti čekati bolje mesto“, kaže Žerar.
Godinama kasnije, drugi je osuđenik na smrt prišao sestri Gerard kad ju je vidio da izlazi iz nečije ćelije. Zamolio je da mu dođe u posetu jer njeno prisustvo donosi smirenje, a kasnije i utehu. Zamolio je da ga poseti pre smaknuća, a opatica smatra velikom „privilegijom“ da prati osuđenike na smrtnu kaznu u njihovu poslednju „šetnju“.
„Ja sam ta sa kim dele svoje najveće tuge i dopuštaju mi da zavirim u njihova srca u poslednjim trenucima, to je čin velikog poverenja. Sećam se da mi je taj zatvorenik rekao „sad idem da vidim Boga, reći ću mu za tebe“, ispričala je ona. Za singapursku zatvorsku službu, koja ima 14 zatvora i nekoliko rehabilitacijskih centara, takva je podrška „sastavni deo rehabilitacije i reintegracije zatvorenika“.
„Sestra Žerar je već 40 godina sa nama. Njena predanost, strast i požrtvovnost nas nadahnjuju, ali i brojne druge koji ulažu svoje vreme i trud da bi pomogli zatvorenicima i njihovim porodicama“, rekao je portparol za BBC. Za mnoge od njih bi slika bila sasvim drugačija da nema sestre Žerar, rekla je majka jednog od zatvorenih narkobosova, otkrivši da je ona imala ogroman i pozitivan uticaj na njenog sina.
„Sestra Žerar nikada ga nije osuđivala niti odustala“, rekla je dodajući da je videla ogromnu promenu u njegovom stavu. „Njegov bes i ogorčenost pretvorili su se u prihvatanje i kajanje“
Većina Singapuraca podržava nemilosrdnu kaznenu politiku svoje države prema krijumčarima droge. Singapurska vlast šalje na vešala svakoga – i vlastite državljane i strance – koje u toj maloj ostrvskoj državi, čak i u tranzitu na aerodromu, otkriju sa drogom. Ništa ne može da spasi onoga kod koga se nađe više od 15 grama heroina, 30 grama morfijuma, 30 grama kokaina, 500 grama marihuane ili 1,2 kg opijuma.