Upoznajte zatvor “Crni delfin“, Ruski Alkatraz
Federalna vladina institucija, kaznena kolonija broj 6 u regionu Orenburg, poznatija kao „Crni delfin“, jedan je od najgorih, a mnogi kažu i najgori zatvor u Rusiji, koji se nalazi nedaleko od granice sa Kazahstanom.
Ovaj zatvor je jedan od najstarijih u Rusiji i prvi u regionu Orenburg koji prihvata zatvorenike osuđene na doživotnu kaznu. Naziv „Crni delfin“ dobio je po fontani pored glavnog ulaza, a koju su napravili sami zatvorenici.
U njemu kazne služi oko sedamsto najgorih kriminalaca u Rusiji, uključujući pedofile, ubice, teroriste, kanibale, serijske ubice i takozvane „manijake“. Svaki zatvorenik u „Crnom delfinu“ ubio je, u proseku, pet osoba, svi ukupno oko 3.500 ljudi.
Pri dolasku u zatvor, čuvari zatvorenicima stavljaju povez oko očiju kako ne bi mogli da mapiraju zatvor i tako isplaniraju svoje bekstvo. Kada se prevoze između različitih zgrada kaznene ustanove, takođe im se stavlja povez.
Zatvorenici su izolovani i smešteni u ćelijama, koje imaju po troje čeličnih vrata. Na devedeset minuta dnevno, transportuju se u veliki kavez na vežbanje, tokom tog vremena ćelije se pretražuju, kako bi se izbeglo krijumčarenje.
Zatvorenici žive u svojevrsnim ćelijama unutar ćelija, a po dvojica zatvorenika dele jednu ćeliju veličine oko četiri i po kvadratna metata. Jednom kad zatvorenik izađe iz ćelije mora da hoda oborene glave i veruje se da je to još jedna od posebnosti „Crrnog delfina“.
Osuđenici se nalaze pod danonoćnom prismotrom. Nije im dozvoljeno da legnu ili sednu od trenutka ustajanja do vremena za počinak. Svakih petnaest minuta straža obilazi zatvor da se uveri da zatvorenici poštuju pravila.
Imaju četiri obroka dnevno. Najčešće je to obična supa i malo hleba. Hranu dobijaju u ćelijama.
Dozvoljeno im je da čitaju knjige i novine, kao i da slušaju radio, koji im je jedina veza sa spoljašnjim svetom.
Na sve komande odgovaraju sa:
– Da, gospodine!
Crni delfin je i jedinstven po pitanju pratnje zatvorenika: moraju da budu savijeni, od struka ka nogama, dok im čuvari drže ruke sa lisicama iza leđa, znatno više od struka robijaša. Praktično, gledaju svoja kolena. Ova „stresna pozicija“ omogućava maksimalnu kontrolu nad zatvorenicima, koja ih lišava pogleda na njihovu neposrednu okolinu, kao i sprečavanje njihovog bekstva i napada na zatvorsko osoblje.
Pored vrata ćelije stoje slike zatvorenika, sa svim njihovim zločinima kako stražari ne bi pali u iskušenje da im bude žao robijaša.
Kružili su tračevi o zlostavljanju zatvorenika, ali nijedna od tih priča nije potvrđena.
Zatvor Crni delfin i desetine drugih zatvora sličnih njemu, upoređivani su sa sistemom gulaga Sovjetskog saveza. Aktivisti za ljudska prava su ga opisali kao „koncentracioni kamp u II svetskom ratu“.
Zatvor je osnovan 1745. godine. Posle Pugačovljeve bune 1773. godine, služi za deportaciju i zatočeništvo pljačkaša.
Nemačka glumica Karola Neher umrla je u „Crnom delfinu“ 1942. godine.
Nijedan zatvorenik do sada nije uspeo da pobegne iz „Crnog delfina“.
